Brine Vas što Vaši umnjaci ili neki drugi zubi nisu još nikli? Umnjaci su zubi koji poslednji niču u vilicama, a nije tako retka pojava da nikada ne niknu.
Razlog zašto Vam umnjaci nisu nikli može biti taj da jednostavno nemate zametke umnjaka. Međutim, šta ako imate umnjake koji nisu nikli i ostali su u kosti?
Šta su to impaktirani zubi?
To su zubi čije je nicanje iz bilo kog razloga onemogućeno. Zubi su “zarobljeni” u kosti vilice. Najčešći razlog je nedostatak prostora u vilici za smeštanje svih zuba.
A kao uzroci mogu biti i nepravilni položaj klice zuba, kompaktnost okolne kosti, hronične upale mekih tkiva iznad zuba, prekobrojni zubi, veliki zubi, povrede, promene u sklopu nekih kongenitalnih anomalija (npr. rascep nepca).
Kada je potrebno ukloniti impaktirane zube?
Postoji više razloga zbog kojih je indikovano da impaktiran zub bude izvađen:
- Očuvanje rezultata postignutih ortodontskim lečnjem – nakon nošenja fiksnog ortodontskog aparata ukoliko se utvrde klice impaktiranih zuba neophodno ih je izvaditi, jer u suprotnom ukoliko impaktirani zub kreće da izniče poremetiće raspored ostalih zuba u vilici.
- Prevencija fraktura vilica – zub svojim prisustvom u kosti može oslabiti kost čime može doći do preloma kosti
- Prevencija perikoronitisa (zapaljenje desni oko poluimpaktiranog zuba)
- Prevencija nastanka odontogenih cista i tumora
- Prevencija nastanka periodontalnih oboljenja susednih zuba
- Prevencija pojave karijesa susednih zuba
- Prevencija resorpcije korena susednih zuba (usled rasta impaktiranog zuba ka susednom zubu)
- Lečenje bola nepoznate etiologije
- Impaktirani zubi ispod proteza i smetnje u nošenju zubnih proteza
- Priprema za korektivne zahvate deformiteta
Koji zubi mogu biti impaktirani?
Najčešći impaktirani zubi su donji umnjaci.
Donji umnjaci su osmi zubi od središnje linije u svakom donjem kvadrantu. Predstavljaju završetak stalne denticije (nicanja stalnih zuba). Takođe, pokazuju ekstremne varijabilnosti u veličini, obliku i krune i korenova.
Veličina krune može biti veoma mala ali i veoma velika.
Ukoliko postoji mesta za njihovo nicanje, osnovna uloga im je u mlevenju i gnječenju hrane.
Ukoliko izniknu, niču u periodu od sedamnaeste do dvadeset prve godine, a mogu i kasnije, dok im se rast korena može završiti u periodu od osamnaeste do dvadeset pete godine.
Na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i obaveznog ortopantomografskog snimka (OPT), hirurg odlučuje o vađenju zuba. Hirurško vađenje se izvodi nakon davanja lokalne anestezije.
Kako se odvija vađenje impaktiranog zuba?
Da bi hirurg postigao što bolji pristup mestu gde se nalazi umnjak, mora pravilno da isplanira mukoperiostalni režanj (metod oralno-hirurške intervencije dizanja režnja).
Najčešće se koristi standardni trougaoni režanj (koji se sastoji iz vertikalnog i horizontalnog dela), a može se primenjivati i envelope režanj.
Nakon izvršene incizije, vrši se odizanje režnja čime se otkriva kost tj. mesto gde se nalazi impaktirani zub.
U odnosu na to koliko je zub impaktiran, hirurg procenjuje koliko je kosti potrebno ukloniti, nakon čega se zub vadi.
Ponekad je potrebna separacija (razdvajanje) zuba što se vrši nasadnim instrumentom i fisurnim borerom. Za vađenje zuba se koriste poluge i klešta.
Kada je zub izvađen potrebno je neravne delove kosti zaobliti, ranu isprati fiziološkim rastvorom i očistiti od opiljaka kosti. Mukoperiostalni režanj se zatim vraća na svoje mesto i ušiva.
Posle operacije pacijentu se savetuje višednevno mirovanje, korišćenje hladnih kompresivnih obloga prva dva dana nakon intervencije (čist peškir nakvasiti hladnom vodom iz frižidera i prisloniti na kožu, obloge menjati na svakih 10 minuta) i primena lekova protiv bolova (analgetika). Takođe se savetuje meka i kašasta hrana, ne mnogo vruća hrana, kao ni vreli napitci.
U slučaju da je postojala infekcija mekih tkiva, mogu se prepisati i antibiotici. Kontrola se vrši prvi dan nakon vađenja umnjaka, a konci se uklanjaju posle 5 do 7 dana.
Vađenje gornjih impaktiranih umnjaka je uglavnom jednostavnija intervencija od vađenja donjih umnjaka, zbog toga što je kost koja okružuje gornje umnjake izrazito sunđerasta, a i obično gornji umnjaci imaju samo jedan kupast koren što dodatno olakšava intervenciju.
Otok posle intervencije je manji (zbog spontane drenaže usled sile gravitacije), rana brže zarasta zbog prokrvljenosti predela. Kontrola se takođe vrši dan posle intervencije, a konci uklanjaju posle 5 do 7 dana.
Razlika između gornjih i donjih impaktiranih zuba
Kruna gornjih umnjaka je generalno najmanja u svim dimenzijama od ostalih gornjih kutnjaka.
Korenovi gornjih kutnjaka su kraći u odnosu na gornji drugi kutnjak i često parcijalno ili kompletno fuzionisani u jedan, kupast koren.
Ako izniknu, niču u periodu od sedamnaeste do dvadeset prve godine, a mogu i kasnije. Rast korena se može završiti u periodu od osamnaeste do dvadeset pete godine.
Posle donjih i gornjih umnjaka, gornji očnjaci predstavljaju najčešće impaktirane zube.
Pre nego što se pristupi vađenju očnjaka, mora se razmotriti da li je moguć ortodontski tretman tj. izvlačenje očnjaka i postavljanje u zubni niz.
Što se tiče impaktiranih donjih očnjaka, najčešće se krunica zuba nalazi između korenova lateralnog donjeg sekutića i prvog donjeg premolara ili ređe između korenova donjih sekutića.
Retke su pojave impaktiranih pretkutnjaka i kutnjaka.
Šta su to prekobrojni zubi?
Prekobrojni zub je pojava većeg broja zuba od normalnog (svaki čovek normalno ima 20 mlečnih i 32 stalna zuba). Sinonimi za ovu pojavu su: hiperdoncija ili multipni zubi.
Prekobrojni zubi mogu biti morfološki veoma slični normalnim zubima. Takvi zubi se nazivaju tipični, suplementarni ili dodatni zubi. U mlečnoj denticiji se mogu pojaviti tipični prekobrojni zubi (0,2-1,9%), ali je pojava češća u stalnoj denticiji (0,1-3,6%).
Gornji lateralni sekutić je najčešći prekobrojan zub i u mlečnoj i u stalnoj denticiji, a kao prekobrojni zubi pojavljuju se i treći premolar – parapremolar i četvrti molar – paramolar.
Postoje i prekobrojni atipični zubi čiji izgled odudara od normalnih zuba i oni se isključivo javljaju u stalnoj denticiji.
Meziodens
Meziodens predstavlja atipični prekobrojni zub koji se nalazi u gornjoj vilici između centralnih sekutića. Manji je i klinastog je oblika.
Postoje i varijacije ovog zuba kada se menja oblik zuba ( krunica može da liči na premolar) ili da postoji promena položaja (položaj krunice je promenjen tako da je krunica okrenuta prema nosu).
Da bi se ovaj zub izvadio stomatolog mora da izvrši pažljiv klinički i radiografski pregled. Ukoliko prekobrojni zub ne ometa rast susednih zuba, odluka o vađenju se donosi individualno.
Vađenje meziodensa je obično hirurško vađenje uz odizanje mukoperiostalnog režnja. Postoperativni tretman je identičan kao kod klasičnog vađenja zuba, s tim da je bitno obratiti pažnju da je kod stomatologa potrebno otići nakon 7 dana da se uklone konci.
Parapremolar i paramolar
Treći pretkutnjak (parapremolar) i četvrti kutnjak (paramolar) se retko sreću. Obično se za njihovo postojanje saznaje tek kada se uradi ortopan svih zuba (OPT).
Ukoliko nisu iznikli, indikacija za hirurško vađenje jeste samo ukoliko izazivaju smetnje pacijentu.
“Praestat cautela quam medela”
Bolje sprečiti nego lečiti! Ne čekajte da Vas zub ili nešto u ustima zaboli da biste posetili svog stomatologa!
Redovnim stomatoloških pregledima (jednom u šest meseci) sprečavate pojavu bola, različitih oboljenja i informišete se o zdravlju Vaših zuba.
Anamnezom, kliničkim pregledom i rendgen snimkom stomatolog može utvrditi da li imate zametke umnjaka ili nekih drugih, prekobrojnih zuba.