Savremena stomatologija teži minimalno-invazivnom načinu lečenja, čuvanju i spašavanju zuba u vilicama kad god je to moguće. Konzervativan način lečenja nije uvek dovoljan, već je potrebno izvršiti hiruršku intervenciju na zubima. Naravno, postoje i slučajevi kada nema dovoljno mesta u vilici, pa je zub potrebno izvaditi. Često se takva situacija sreće sa umnjacima koji kod većine ljudi ne postoji dovoljno prostora gde bi oni mogli da izniknu ili rastu u pogrešnom smeru (ka obrazu ili ka susednom zubu) i time remete zubni niz i/ili izazivaju bol.
Da li je svaki zub koji boli za vađenje?
Karijes je oboljenje zuba izazvan mikroorganizmima usne duplje.Karijes boli na nadražaj i boli dok traje nadražaj i zatim prestaje. Ako se na vreme ne leči (čišćenjem karijesa i postavljanjem plombe), ima za posledicu zapaljenje pulpe zuba.
To zapaljenje se stručno naziva pulpitis. Pulpitis može biti akutan ili hroničan. Akutni pulpitis izaziva jake i oštre bolove, dok dok hroničnog su bolovi slabijeg intenziteta. Ukoliko se ne preduzme endodontska terapija (vađenje živca i lečenje zuba), zapaljenje iz tkiva pulpe se dalje širi na parodoncijum izazivajući zapaljenje parodoncijuma odnosno parodontitis.
Parodontitis takođe može biti akutnog i hroničnog toka, a može da nastane i od zapaljenskih promena u periodoncijumu. Akutni parodontitis izaziva jake pulsirajuće bolove, obično postoji i otok, dok kod hroničnog postoji blaga osetljivost oko vrha korena zuba gde se bol može osetiti na dodir, a ponekad se može javiti i fistula (kanal gde otice gnoj).
Ukoliko se ne leči (drenaža otoka, primena antibiotika i endodontska terapija ili vađenjem zuba ukoliko nije moguća endodontska terapija) ili primenjena terapija nije bila adekvatna, može da dođe do zapaljenske promena oko vrha korena zuba ili se zapaljenje iz tkiva oko korena zuba širi u koštano tkvio vilica i okolnih mekih tkiva i tako izaziva akutni apsces (lokalizovano gnojno zapaljenje).
Simptomatologija apscesa jesu pulsirajući bolovi, otok, a ponekad se javlja i povišena telesna temperatura i malaksalost. Kada dođe do pojave akutnog apscesa zub je potrebno vaditi uz primenu antibiotika.
Iz ovoga možete zaključiti da nije svaki zub koji boli za vađenje i da je potrebno ići na redovne kontrolne preglede kod stomatologa kako biste na vreme sprečili širenje infekcije na okolna tkiva.
U okviru oralne hirurgije lekar obavlja intervencije koje najčešće podrazumevaju ambulantne zahvate u koje spada i vađenje zuba. Vađenje zuba se odvija u lokalnoj anesteziji. Nakon tih intervencija pacijent napušta ordinaciju samostalno ili u pratnji.
Pre nego što se pristupi vađenju zuba, stomatolog vrši nekoliko pripremnih postupaka:
– Postavljanje stolice i pacijenta u odgovarajući položaj
– Pripremu pacijenta
– Lična priprema stomatologa za intervenciju
Nakon toga stomatolog:
– Detaljno pregleda pacijenta
– Postavlja indikaciju za vađenje zuba
– Upoznaje pacijenta sa predstojećom intervencijom, planiranim tokom, ishodom i mogućim komplikacijama.
Pacijent je dužan da svog stomatologa obavesti ukoliko boluje od nekih sistemskih bolesti, da li uzima redovnu terapiju i koju, da li se ikada operisao do sada, da li je imao neke tegobe ranije prilikom stomatoloških intervencija ili probleme sa zaustavljanjem krvarenja, da li je preležao neko infektivno oboljenje, da li ima alergije i da li ima neke štetne navike (npr. pušenje, konzumiranje alkhola…).
Stomatolog treba da bude obavešten i da pita kakvi su bili bolovi zuba, koliko su trajali, da li je zub boleo noću i da li je pacijent uzimao nešto protiv bolova ili neke druge lekove. Potrebno je posedovati i rendgen snimak zuba koji treba da se izvadi.
Hirurg za vađenje zuba koristi poluge i hirurška klešta odgovarajuća za zub koji je potrebno izvaditi. Nakon vađenja zuba stomatolog proverava da li je zub izvađen u celosti, proverava da li postoje neki zaostaci u ekstrakcionoj rani. Ukoliko postoji deo zubne krunice, korena, ispuna ili kamenac, stomatolog to uklanja. Ukoliko postoje neravne, oštre i istanjene ivice kosti – one se zaobljavaju.
Posle vađenja bočnih zuba u gornjoj vilici stomatolog proverava da li je nastala oroantralna komunikacija tj. da li postoji komunikacija sa maksilarnim sinusom. Ovo se proverava probom duvanja na nos (Valsava test). Pacijentu se prstima zatvore nosnice i kaže da duva na nos pri otvorenim ustima. Kada pacijent počne da duva na nos tada se oslobode nosnice.
Ukoliko postoji oroantralna komunikacija čuje se šištanje iz alveole, a mogu se videti i mehurići. Ukoliko ne postoji komunikacija, prilikom oslobađanja nosnica čuje se eksplozivan zvuk iz nosa. To znači da je sav vazduh potisnut kroz nos.
Proveravanje dna alveole vrši se pincetom i ukoliko postoje periapikalne lezije(zapaljenje oko korena zuba) one se pažljivo uklanjaju kiretažom ekstracione rane.
Posle ovih procedura vrši se repozicija (vraćanje) zidova alveole.
Preko rane stavlja se tampon čvrsto umotane sterilne gaze. Pacijent zagrize i uklanja gazu nakon 10 do 15 minuta. Ukoliko nema krvarenja, pacijent se otpušta, a u suprotnom potrebno je zaustaviti krvarenje.
Nakon toga stomatolog daje uputstva pacijentu.
Šta podrazumeva postoperativni tretman?
– Dok traje anestezija poželjno je da pacijent ne jede, kako ne bi došlo do samopovređivanja, a po prestanku anestezije savetuje se da se jede mekša, prohlađena hrana i to jesti na suprotnu stranu. Obavezno izbegavati vruću hranu i napitke. Rana se ne sme ispirati u prva 24 sata.
– Ukoliko se pojave bolovi preporučuje se uzimanje lekova protiv bolova – analgetika (Paracetamol, Brufen, Nimulid, Kafetin). Potrebno je naglasiti da nikako ne sme uzimati analgetike koji sadrže acetilasicilnu kiselinu (Aspirin, Andol). Oni mogu dovesti do produženog i pojačanog krvarenja.
– Ukoliko se nakon vađenja zuba pojavi otok, jak bol, produženo krvarenje i temperature – obavezno se obratite stomatologu za pružanje dodante pomoći!
Pročitajte još: Da li je Pušenje Dozvoljeno Nakon Vađenja Zuba?