Da li je i Vaš stomatolog uvek u gužvi i ne možete da stignete da ga pitate baš sve što Vas zanima, jer ga u čekaonici čeka još najmanje pet pacijenata? Koliko zaista vodite računa o svojim zubima? Gledate li ih uvek u ogledalu i zagledate da li imaju neke crne tačke? Da li Vas zanima kako da ih sačuvate i šta ih kvari?
Onda ste na pravom mestu! Danas pričamo o čuvenom karijesu. Iako to predstavlja zubni kvar, ne znači da treba da kažete kvarijes, obratite pažnju na to. A sada, pređimo na čuvena pitanja, na koje Vam danas pružamo odgovore!
Šta je to Karijes?
Karijes, najprostije rečeno, predstavlja zubni kvar. Karijes predstavlja proces koji se razvija duži vremenski period. Na zubu se često može primetiti defekt (rupica) , obično je crne boje (što ne mora uvek da znači, postoje karijesi koji se ne mogu primetiti tako lako).
Hronično oboljenje tvrdih zubnih tkiva (gledj,dentin cement) koje karakterišu procesi demineralizacije i remineralizacije predstavlja karijes.
Da li karijes boli? Mnogi su u zabludi i misle da kada im se pokvari zub da će on odmah početi da boli, što je zamka. Zub neće krenuti sam od sebe da boli ako zahvata samo gleđ i dentin. Zub kreće da boli sam od sebe kada zahvati i pulpu tj. zubni živac.
Zašto je to važno?
Što je duže karijes u zubu, to se terapija više komplikuje, tako da ćete morati da dolazite više puta ako živac mora da se izvadi kako bi se zub izlečio. Pri tome takva terapija je skuplja. Zato naš savet jeste da idete na redovne preglede kod stomatologa (dva puta godišnje) kako biste znali da li imate neki zub koji je pokvaren, jer karijes zubu ne izaziva bol sam od sebe. Kada zub ima karijes, može da boli na neki spoljni nadržaj (slatka hrana, toplo, hladno), ali čim nadražaj prestaje – prestaje i bol.
Šta to Uzrokuje Karijes ?
Pre svega treba naglasiti da uzrok karijesa može poticati od više uzroka. To znači da je karijes multikauzalno oboljenje. Na pojavu karijesa utiče više različitih uzročnih faktora koji se mogu podeliti na:
- Glavne (lokalne) uzročne faktore, gde spadaju:
- Dentalni plak – mekana nemineralizovana naslaga.
- Mikroorganizmi – nalaze se u dentalnom plaku
- Pljuvačka – jedna od uloge pljuvačke jeste da vrši samočišćenje usta i zuba. Ukoliko se nedovoljno luči pljuvačka i usta su “suva” to pogoduje nastanku karijesa.
- Oralna higijena – redovnom oralnom higijenom održavamo čistoću usta i zuba, uklanjamo dentalni plak sa zuba i ostatke hrane.
- Morfologija zubne krune
- Nepravilnost položaja zuba
- Struktura zubnih tkiva
- Predisponirajuće (opšte) uzročne faktore u koje spadaju: genetski faktori, način ishrane, pol, doba života, funkcionalni poremećaj endokrinih žlezda, nedostatak pojedinih vitamina i oligoelemenata i opšta oboljenja.
Šta je to Dentalni Plak ?
Dentalni plak je mekana lepljiva nemineralizovana naslaga koja se stvara u usnoj duplji. Sastoji se od mikroogranizama, adhezivnih glikoproteina i vanćelijskog mikrobnog polimernog matriksa. Može se nalaziti na površinama zuba, krunica, mostova, proteza.
Ukoliko se dentalni plak ne uklanja sa zuba i iz usne duplje redovnom oralnom higijenom, dolazi do njegovog nakupljanja i zatim nastanka karijesa i oboljenja parodoncijuma.
Kada se dentalni plak nakupi i oformi deblji sloj na zubima on se ne može ukloniti ispiranjem usta, već samo energičnim mehaničkim četkanjem zuba.
Koji su to Simptomi Karijesa ?
Obično ne možemo da primetimo karijes u početnim fazama, jer karijes gleđi i dentina ne boli, ili boli vrlo malo prilikom žvakanja hrane, na tople ili hladne napitke ili kada jedemo slatko. Kada se karijes proširi i zahvati pulpu odnosno živac zuba, tada počinju bolovi koji mogu biti oštri i pulsirajući i njih ne smete ignorisati ukoliko želite da sačuvate taj zub!
Ukoliko primetite crne tačke po zubima, može biti da je zub zahvaćen karijesom, ali ne mora da znači, jer to mogu biti samo obične pigmentacije.
Što se tiče boje karijesa, prvi znakovi koje je teško uočiti jesu takozvane bele mrlje na gleđi.Mesta gde se nalaze bele mrlje su mesta gde je smanjena otpornost gleđi. Ukoliko se na vreme ne primete, karijes napreduje kroz gleđ, a nakon toga se širi kroz dentin. Posle toga može zahvatiti i pulpu stvarajući pulpitis. Tada bol počinje sam od sebe, a kada deluje neki spoljašnji nadržaj bol se nastavlja i po prestanku nadražaja.
Kako se Karijes Leči?
Lečenje sprovodi stomatolog u stomatološkoj ordinaciji i to je jedini način kako je moguće da se rešite zubobolje! Antibiotici (penicilin, eritromicin, amoksiklav, sinacilin…) ne leče karijes niti zubobolju, a analgetici (paracetamol, brufen, nimulid, kafetin…) samo privremeno blokiraju bol, ali ne rešavaju uzrok problema. Mit koji postoji da ako se aspirin izmrvi i stavi na zub je samo mit – nećete se tako rešiti zubobolje niti izlečiti zub, tako da nemojte ni da pokušavate.
Kada dođete kod stomatologa, on Vam “očisti” zub tj. ukloni karijes uz pomoć turbine / kolenjaka (rotirajućih mašinskih instrumenata). Ukoliko je karijes zahvatio samo gleđ i dentin, stavlja Vam plombu (danas se uglavnom stavljaju bele kompozitne plombe, nekada su postojale i sive (amalgamske) plombe).
Ukoliko je karijes zahvatio i pulpu (živac) i proces se proširio, onda je terapija drugačija, duža i komplikovanija (posebno kada su višekoreni zubi u pitanju). Potrebno je da Vam izvadi živac iz zuba, zatim obradi kanal korena zuba, izleči i napuni kanal (ili kanale kod višekorenih zuba) i tek onda je zub spreman za postavljanje plombe ukoliko ima dovoljno zubnog tkiva koje bi moglo da drži tu plombu dovoljno dugo. Ukoliko nema dovoljno zubnog tkiva onda je potrebno raditi protetsku nadoknadu kako bi sačuvali taj zub. Obično se rade metalo-keramičke ili keramičke krunice i neophodno je u većini slučaja staviti pre toga i livenu nadogradnju ili fiber kočić. Ovakva protetska nadoknada obezbeđuje da zub ima duži vek trajanja i sprečava mogućnost frakture (preloma) zuba.
Nakon ovog teksta, nadamo se da ćete posetiti svog stomatologa na redovnoj kontroli i proveriti zdravstveno stanje svojih usta i zuba. Redovne kontrolne preglede je poželjno vršiti na svakih šest meseci, a po potrebi i češće.
