Paste za zube predstavljaju glavno pomoćno sredstvo u održavanju oralne higijene. Osnovna uloga pasti za zube jeste da povećaju i potpomognu mehaničko dejstvo četkice za zube u uklanjanju naslaga sa desni i zuba i naravno da otklone neprijatan zadah iz usta svojim prijatnim ukusom, mirisom i dezodorantnim svojstvima.
Na taj način postiže se kozmetsko-higijenski efekat čime se podstiče i uvećavanje raspoloženja i volje da se oralna higijena redovno održava.
Na osnovu čega birate paste za zube? Većina ljudi uđe u prodavnicu i pastu bira u odnosu na cenu, izgled pakovanja ili uzme s police prvo što je pri ruci. Da li ste se ikad zapitali na šta to treba da obratite pažnju kada kupujete pastu za zube?
Zanimljivo je da je još u starom Egiptu izmišljena prva formula za čišćenje zuba. Egipćani su kombinovali so, nanu, cvet irisa i biber kako bi očistili svoje zube! Ono što je iznenađujuće jeste da je razvoj paste za zube tek bio posle 1800. godine nove ere. 1850. godine razvijena je nova pasta za zube koja je bila pakovana u tegli, a 1873. godine započeta je njena masovna proizvodnja. Paste za zube u tubi pojavile su se 1890. godine.
Šta sve sadrži pasta za zube?
Paste za zube mogu biti različitog sastava, ali uglavnom sadrže sledeće:
Abrazivna sredstva (25-60%)
Služe za mehaničko čišćenje i glačanje. Najčešća abrazivna sredstva koja se koriste su kalcijum-karbonat, dikalcijum-fosfat (koji je najabrazivniji), dikalcijum-fosfat dihidrat (najmanje je abrazivan), rastvorljivi natrijum-metafosfat, kalcijum-pirofosfat, trikalcijum-fosfat, alumnijum-hidroksid, magnezijum-silikat, aluminijum-silikat. Uglavnom se ova abrazivna sredstva koriste kombinovano, jer pojedine čestice imaju abrazivno, a nedovoljno glačajuće dejstvo.
Detardžentne materije (do 2%)
Stvaraju penu koja pomaže da se povećava rastvorljivost dentalnog plaka i tako se otklanjaju ostaci hrane i naslage na zubima. Ovde spadaju lauroilsarkozinat, natrijum-laurilsulfat (NLS), natrijum-laurilsulfoacetat i natrijum-kokomonoglicerid sulfonat.
Vezivne materije (do 2%)
Povezuju tečne i čvrste komponente paste, kako ne bi došlo do njihovog razdvarajanja. Koriste se skrob, gumi arabika, tragantova guma, alginati…
Aromatične materije (do 1,5%)
Obezbeđuju prijatan ukus i miris paste za zube, doprinose osvežavanju daha i stvaraju prijatniji osećaj u ustima
Vodu (15-50%)
Daje vlažnost i obezbeđuje trajnost pasti za zube
Konstituense (20-40%)
Održavaju konzistenciju i vlažnost paste za zube. Najčešće se koriste glicerin, sorbitol i propilen glikol. Neki konstituensi imaju svojstva slatkih materija i tako doprinose prijaatnom ukusu pasta za zube.
Profilaktička sredstva
Fluor ima vodeću ulogu u borbi protiv karijesa.Može se nalaziti u obliku različitih neogranskih soli (natrijum-fluorid, kalajni-fluorid, natrijum-monofluorofosfat) ili organskih jedinjenja (amin- fluorid). Preduslov za uspešno delovanje fluorida jeste da oni u pastama za zube budu u jonskom stanju. Njegova koncentracija u pastama za zube je do 1500 ppm fluorida.
Boju, konzervanse, korigense, stabilizatore (do 3%)
Istraživanja su pokazala da su detardžentne materije, posebno natrijum-laurilsulfat (NLS) štetni za upotrebu jer iritiraju sluzokožu usta, tako da je potrebno izbegavati paste koje imaju detardžentne materije.
Obratite pažnju: Paste za zube za decu sadrže do 550 ppm fluorida, čime se smanjuje rizik pojave fluoroze u slučaju gutanja paste. Deca ispod dve godine uglavnom gutaju paste za zube, tako da se tada preporučuju paste koje ne sadrže fluoride.
Savetuje se da se paste sa fluorom uvedu kada izraste prvi mlečni kutnjak. Podrazumeva se da roditelji treba da peru deci zube. Deca od druge do pete godine mogu progutati 0,11-0,39 gr paste po pranju zuba (trećina od aplikovane doze paste na četkicu) bez štetnih efekta.
Kod dece ispod šest godina koji imaju visok karijesni rizik, preporučuju se da se kupuju paste sa koncentracijom fluorida bar od 1000 ppm fluorida, jer je dokazano da su bolje u prevenciji pojave karijesa.
U poslednje vreme preporučuju se i prirodne paste bez fluorida, jer mu se prepisuju štetna dejstva, iako to konkretno nije utvrđeno u pastama za zube.
Postoje i paste za zube koje sadrže lekovite supstance i/ili lekove (npr.antibiotike).
Koji su to sastojci koje treba izbegavati u zubnim pastama?
- Propilen glikol – predstavlja oblik alkohola dietilen glikola. On deluje kao zgušnjivač i ovlaživač. Često se upotrebljava i kao antifriz.
- Paraben – predstavlja hemikaliju koja produžava rok upotrebe
- Natrijum lauril sulfat (NLS ili engl. SLS) – deterdžent
- Šećeri – umesto njih , pasta može sadržati manitol, ksilitol, ekstrakt stevije.
Na svakom pakovanju piše šta sve pasta sadrži. Ukoliko su Vam slova sitna, možete uvek sastav pogledati na internetu i tako odabrati pastu za zube.
Redovni stomatološki pregledi i održavanje oralne higijene doprinose zdravlju Vaših usta i zuba.