Kada i da li Vi idete kod Vašeg stomatologa? Da li vodite Vaše dete na redovne preglede kod stomatologa? Čekate li da zub zaboli da biste ga posetili?
Nažalost, većina ljudi najčešće posećuje svog stomatologa tek kada zub zaboli.
Međutim, ono što morate znati postoje i oboljenja koja ne izazivaju simptome bola ili ih izazivaju u slabijem intenzitetu, pa ih možda nećete na vreme primetiti nakon čega se mogu pojaviti komplikacije takvog oboljenja.
Pitanja na kojim Vam nudimo odgovore
Šta je uzrok gangrene zuba i kako ona zapravo nastaje?
Karijes predstavlja najčešće oboljenje zuba i izazvan je mikroorganizmima usne duplje i ostataka hrane u ustima. Kada se ne preduzme lečenje karijesa (uklanjanje karijesa i postavljanje plombe), on za posledicu ima zapaljenje pulpe (živca) zuba.
To oboljenje se stručno naziva pulpitis. Pulpitis u zavisnosti od toka i intenziteta zapaljenja može biti akutan ili hroničan.
Ukoliko se ni tada ne preduzme odgovarajuća terapija, dolazi do izumiranja tkiva pulpe tj. nekroze pulpe. Kada se ne preduzme na vreme endodontska terapija, sadržaj se može inficirati i postati gangrenozan tj. javlja se gangrena zubne pulpe.
Drugi način na koji može da se pojavi gangrena pulpe zuba jeste usled neke povrede (traume) zuba. Usled udarca zuba može doći do prekida mikrocirkulacije i tako nastaje gangrena zdravog zuba (bez prethodne pojave karijesa).
Da li se pojavljuju simptomi kada postoji gangrena zuba?
Uglavnom zub ne pokazuje nikakve simptome, tj. bez tegoba je. Ova pojava da zub ne boli, a postoji oboljenje se objašnjava time da ne postoje vitalne (žive) strukture u pulpi koje bi reagovale na nadražaj i zato ne postoji bol.
Krunica zuba može biti prebojena. Test vitaliteta je negativan tj. zubna pulpa više nije vitalna, zub je “mrtav”.
Gangrenozan zub obično nije osetljiv na kuckanje metalnim instrumentom (perkutorno neosetljiv), ali ako je osetljiv to znači da je infekcija počela da se širi iz kanala korena na parodoncijum.
Sa razvojem gangrene zuba mogu se uočiti simptomi kao što su neprijatan zadah, oštar bol prilikom žvakanja hrane, tamnija prebojenost krunice zuba.
Imajte u vidu da razvoj gangrene zuba predstavlja dug patološki proces, tako da redovnom posetom stomatologa možete sprečiti njen nastanak.
Da li se gangrena zuba može uočiti na rendgen snimku?
Sama gangrena se ne može videti na rendgen snimku. Gangrena zuba se može ispitati testom vitaliteta i utvrditi tako njeno postojanje.
Na rendgen snimku se može uočiti ukoliko u parodoncijumu postoji neki patološki proces oko korenova zuba što može biti posledica gangrene zuba.
Da li se gangrena zuba javlja samo na stalnim zubima ili se može i na mlečnim zubima?
Gangrena zuba se može javiti i na mlečnim i na stalnim zubima. S tim da je terapija drugačija kod mlečnih zuba u odnosu na stalne.
Teži se da se mlečni zub što duže sačuva zdrav u ustima kako bi čuvao prostor za novi (stalni) zub. Ali ukoliko to nije moguće pristupa se vađenju takvog zuba.
Kakvo je lečenje gangrenoznog zuba?
U zavisnosti od toga koliko je patološki proces napredovao, postoji više načina kako se leči ovakav zub.
Lečenje se uglavnom sastoji u endodontskoj terapiji tj. obradi kanala korena zuba i njegovoj opturaciji (punjenju materijalom). Nakon toga se postavlja ispuna (plombe) ili se prave odgovarajuće protetske nadoknade (metalo – keramička krunica sa livenom nadogradnjom, keramička krunica sa fiber kočićem, pravljanje mosta…).
Onda kada zub ne uspe endodontski da se izleči, potrebno je da se uradi apikotomija (hirurško odstranjivanje vrha korena zuba) ili se pristupa vađenju zuba ukoliko ništa pre toga nije dalo zadovoljavajuće rezultate tj. dovelo do izlečenja zuba.
Zaključak
Iz svega ovoga može se zaključiti da apsolutno nikada ne treba ignorisati bol zuba. Takođe nemojte potiskivati bol uzimanjem analgetika (lekovi protiv bolova kao što su brufen, paracetamol, kafetin, nimulid…) ili pokušavati da lečite alternativnom medicinom bez da odmah tog ili sledećeg dana ne posetite svog stomatologa.
Trenutno smirivanje simptoma bola nije krajnje i najbolje rešenje, jer će zapaljenski proces nastaviti da se širi i napreduje kroz tkiva, a zub se sam od sebe neće izlečiti.
Redovna oralna higijena (pranje zuba minimum dva puta dnevno – ujutru pre doručka i uveče pre spavanja) i uravnotežena ishrana (smanjen unos šećera, vitaminska ishrana) pomaže u očuvanju zdravlja zuba i usne duplje
Obavezne su redovne stomatološke kontrole na svakih šest meseci, a po potrebi i češće.