Primetili ste da vam se često pojavljuju ranice u ustima koje nakon nekog vremena nestanu? Dešava se da ste osetili pečenje i bol na određenim mestima u ustima? Zanima vas šta je to i kako se leči?
Čitajte dalje, jer vam u tekstu dajemo odgovore na postavljena pitanja.
Šta su afte?
Afte (rekurentni aftozni stomatitis) su relativno često oboljenje kod dece i mladih osoba. Obično počinju da se javljaju u detinjstvu, ali nastavljaju da se javljaju i kasnije tokom života.
Afte predstavljaju bolne ranice koje se javljaju na sluzokoži usne duplje. Ranice su ovalnog oblika i imaju bledo-žućkasto dno, a ograničene su zonom u vidu crvenog prstena.
Dr. Emilija Petrović
Ranice su različite veličine a sluzokoža je hrapava i otečena. Pacijent na mestu pojave afte oseća pečenje i bol. Ranice skoro da su nepromenjene oko nedelju dana, a zatim lagano zarastaju. Može se desiti da zavhvate i duboke slojeve sluzokože. Tada, ali dosta ređe, nakon zarastanja ostaju ožiljci u usnoj duplji.
Afte se često ponovo pojavljuju, ali se nikada ne javljaju na apsolutno istom mestu. Dešava se da su recidivi toliko česti, da nema potpunih smirivanja oboljenja tj. dolazi do pojave da se predhodna afta nije povukla, a da se druga već pojavljuje.
Šta dovodi do pojavljivanje afti u ustima?
Uzrok afti je nepoznat, ali kao mogući uzročnici navode se:
- Imunološke promene tj. pad imuniteta i ovo je najčešći uzrok afti
- Nasledna konstitucija
- Bakterijske i virusne infekcije
- Endokrine disfunkcije
- Psihogeni faktori (stres)
- Poremećaj u digestivnom sistemu
- Traume
- Alergije (npr- na hranu, preosetljivost na gluten)
- Nedostatak gvožđa, folne kiseline, vitamina B12 ili B1
Koje sve vrste afti postoje?
U zavisnosti od toga kako se klinički manifestuju , afte se mogu podeliti na:
- Afte minor (male, Mikulićeve afte )
- Afte major (velike afte)
- Herpetiformne afte (ulcere)
1. After minor
Afte minor predstavljaju povratne ulceracije sa zapaljenskim prstenom. Ovalnog su oblika. Ovo je najčešći oblik afti (80% boluje od afti minor gledano od ukupnog broja bolesnika). Mogu se javiti pojedinačno ili kao aftozni stomatitis. Promer im je od 2 do 4 milimetara. Obično traju sedam do deset dana. Ne javaljaju se na desnima, tvrdom nepcu ili gornjoj strani jezika. Afte minor zarastaju bez vidljivog ožiljka.
2. Afte major
Afte major predstavljaju povratne ulceracije koje su zapaljneskim prstenom odvojene od okolne zdrave sluzokože. U odnosu na afte minor, ređe se javljaju, duže traju u veće su. Mogu se javiti na gornjoj strani jezika, a i mekom nepcu. Veće su on jednog centimetra u prečniku. Uglavnom se javljaju na obraznoj sluzokoži, usnama, mekom nepcu. Traju duže od mesec dana i zarastaju ožiljkom.
3. Herpetiformne afte
Herpetiformne afte se češće javljaju kod žena. Karakteriše ih više tačkastih ulceracija koje mogu da se spoje u ulceracije nepravilnog oblika. Najčešće se javljaju na donjoj strani jezika. Herpetiformne afte mogu podsećati na herpetični stomatitis, ali lako se razlikuju jer kod pojave herpetiforminh afti izostaje prodromalni stadijum, upala desni i zapaljenje limfnih čvorova.
Afte kod dece
Kada se kod dece u ustima pojavi samo jedna afta, što je uglavnom najčešći slučaj , to onda predstavlja solitafnu aftu (aphta vulgaris). Ukoliko dođe do pojave većeg broja afti koje su praćene znacima akutnog zapaljenja onda je to slučaj pojave aftoznog stomatitisa.
Retko kad se kod dece pojavljuje pravi aftozni stomatitis, ali ako se pojavi promene su praćene opštim simptomima (povišena telesna temperatura, malaksalost, glavobolja…) i uvećanim limfnim žlezdama.
Od solitarnih afti najčešće boluju mala i predškolska deca. Uglavnom se dolazi do pojave jedne ili nekoliko afti. Najčešće su lokalizovane na sluzokoži usana, obraznoj sluzokoći ili na ivicama jezika. Retko se javljaju na podu usne duplje, a još ređe na sluokoži nepca.
Gotovo nikada se ne javljaju na desnima i rumenom delu usana. Nekada se dešava da se dve ili više afti spoje što se naziva aphta confluens. One su praćene jakim bolovima, pogotovo pri unošenju začinjene i kisele hrane.
Kako se afte leče?
Cilj lečenja jeste da se smanji bol i da se smanji trajanje ulceracije. Terapija afti uključuje primenu neutralnih sredstava (orobaza), medikamenata za ubrzavanje epitelizacije (Albothyl, Gengigel, Gelclair), lokalne anestetike (lidokain gel 2% ili lidokain sprej 10%, Dentinox,Calgel), lokalne kortikosteroide (Kenalog, Volon A, Flixonase sprej) i sistemske kortikosteroide (prednison), tetracikline ili kombinaciju ovih metoda.
Terapija je efikasnija ukoliko se primeni u ranim fazama pojave afti. Medikamenti su efikasniji ako je nosač orobaza. Obavezna je redovna oralna higijena, kako se ne bi stvorila dodatna infekcija.
Takođe, bitno je da se produži vremenski period između dve epizode bolesti. Neophodno je ukloniti sve predisponirajuće faktore, sistemske bolesti staviti pod kontrolu (lečiti ih adekvatnom terapijom) i što je više moguće jačati imunitet.
Behčetov sindrom ili Behčetova bolest predstavlja retko oboljenje gde su afte udružene sa sistemskim promenama, koje se najčešće pojavljuju kao genitalni ulceri i uveitis (zapaljenje srednje ili sudovne opne očne jabučice).
Često se javlja u Kini, Japanu, Koreji i Srednjem Istoku. Od ove bolesti češće obolevaju muškarci.
Savetujemo vam da ukoliko primetite česte pojave afti, da posetite vašeg lekara i prekontrolišete opšte zdravstveno stanje, uradite ispitivanje krvi i vitamina, kao i da posetite vašeg stomatologa na redovnoj kontroli.